Na satu je vrijeme otkucavalo sporo,još deset minuta do podne.
Tražila sam svaki dan njegov pogled,jedan,samo jedan.Malo? Možda i jeste, ali za čovjeka koji voli znači mnogo.Skrila sam kosu ispod kaputa,ali vjetar je šibao oštro po licu.Ne znam zašto,ali ovih dana nisam baš najbolje.Možda što je njen,a možda što ja nisam njegova...ma isti vrag ,đavo ga odnio.Tamam sam stigla na vrijeme da vidim čuperak dobro poznate kose.Lagala bih kad bi rekla da nisam okrenula glavu,ali pogled...on je ostao negdje na zamagljenom staklu prozora na koji sam bila naslonjena.Mogla sam da vidim i mnogo više,ali nisam željela.Ne i da nisam željela nego jednostavno nisam htjela.Ponosna glavica je našla srodnu dušu, zašto da ništim atmosferu.U jednoj igri postoji mnogo ljudi, neki gube neki pobjeđuju,a ovaj put sam ja izgubila bitku.Polako sam se udaljavala od njega.Glava mi ovaj put nije ostala uzdignuta,klonula je.Čak sam mogla da čujem kako mi srce kuca.Kuca? Prije bih rekla da je lupalo,ali... ma koga briga...
Tražila sam svaki dan njegov pogled,jedan,samo jedan.Malo? Možda i jeste, ali za čovjeka koji voli znači mnogo.Skrila sam kosu ispod kaputa,ali vjetar je šibao oštro po licu.Ne znam zašto,ali ovih dana nisam baš najbolje.Možda što je njen,a možda što ja nisam njegova...ma isti vrag ,đavo ga odnio.Tamam sam stigla na vrijeme da vidim čuperak dobro poznate kose.Lagala bih kad bi rekla da nisam okrenula glavu,ali pogled...on je ostao negdje na zamagljenom staklu prozora na koji sam bila naslonjena.Mogla sam da vidim i mnogo više,ali nisam željela.Ne i da nisam željela nego jednostavno nisam htjela.Ponosna glavica je našla srodnu dušu, zašto da ništim atmosferu.U jednoj igri postoji mnogo ljudi, neki gube neki pobjeđuju,a ovaj put sam ja izgubila bitku.Polako sam se udaljavala od njega.Glava mi ovaj put nije ostala uzdignuta,klonula je.Čak sam mogla da čujem kako mi srce kuca.Kuca? Prije bih rekla da je lupalo,ali... ma koga briga...
Nema komentara:
Objavi komentar